Клађење на корнере у фудбалу обично подразумева игру на збир корнера, уз границу попут 9,5. Играч одабира преко или испод те линије, док половина на крају линије спречава нерешен исход. Постоје и игре на тим који узме више удараца из угла, предност у броју корнера и први корнер на мечу. Рачунају се једино изведени корнери: ударац досуђен од судије, али неизведен јер се полувреме завршило, не улази у укупан број. Важи редовних деведесет минута уз надокнаду, без продужетака.
Жути картони на тикету зависе много више од судије и ривалства него од форме тимова. Дерби, утакмица за останак у лиги или меч са много дуела најчешће даје више опомена. Арбитар који радо дели опомене повећава просечан број, али исти арбитар на мирном мечу може да не покаже ниједан картон. Подаци о судијама и тимовима помажу при процени, али изненађења су честа, пошто једно искључење окреће цео ток сусрета. Понуда на овим тржиштима често има већу маржу, зато ситна предност играча у процени брзо нестаје.
Клађење на картоне прати дисциплину током меча. Најзаступљенија је игра на укупан број картона, на пример више или мање од четири и по. Многе куће нуде и поене за опомене: жути картон носи десет поена, црвени картон двадесет пет, док други жути после ког следи искључење обично се броји само као црвени. Опомене показане резервама на клупи, тренеру или после завршног звиждука по правилу се не рачунају. Опкладе на картоне зато захтевају проверу правила баш за то тржиште.