Тема "самоискључење" почиње од граница. Коцкање остаје игра све док има јасних граница: колико новца, колико сати и колико често. Када границе почну да попуштају без одлуке, то је већ рани знак да игра добија место у животу. Самоискључење, ограничења уплате и стручна помоћ постоје управо за ту тачку, док зависност од коцкања може да се лечи као и свака друга.
Самоискључење је озбиљнија мера: корисник сам захтева да му налог буде закључан на изабрани период. Током тог периода уплате нису могуће, игре нема, а приређивач не сме да нуди понуде. Самоискључење се не укида на захтев пре истека рока, и у томе је његова вредност. Код овлашћених приређивача самоискључење се подноси преко подршке, док поједини имају и трајно гашење налога. Ко има налог на више сајтова, мора да га поднесе код сваког.
Како се успешно лечи зависност од коцкања? Одговор зависи од њене дубине. Почетак је разговор са лекаром, психологом или стручним саветником. Терапија укључује разговоре о окидачима, рад на навикама и контролу новца. Групе за подршку олакшавају, јер човек види да није једини. Породица често преузима контролу новца у првим месецима. Терапија лековима понекад има место код пратећих тегоба, као што је депресија. Опоравак није праволинијски: рецидив је могућ, и тада вреди се опет јавити стручњаку. Осећај кривице само одмаже опоравку.
Како препознати коцкара међу блиским људима? Сигнали ретко стижу одједном: позајмице без јасног разлога, скривање рачуна и телефона, нервоза када игра стане. Типичан знак је и јурење губитка: након губитка следи нова уплата. Изговори о новцу и изостанцима такође су чест сигнал. Исти знаци често се препознају и код себе. Разговор помаже више од пребацивања, јер осећај стида обично држи зависност у тајности. Помоћ је лакша ако се ствар именује рано.
Одмах при отварању налога, док је одлука мирна, а не после губитка.
Играч тражи забрану игре на одређено време; захтев треба поднети код сваког приређивача посебно.
Чим игра почне да брине вас или ближње. Пауза се бира пре него што проблем постане већи.
Лекару, психологу или саветовалишту за зависности, и то без одлагања.
Границе остају најједноставнија заштита, док помоћ помаже највише када стигне рано. Огласи не одређују текст о границама и помоћи; да ли и када потражити помоћ одлучује сам читалац, а стручњак помаже у томе.