Уз појам "унутрашње И спољне опкладе на рулету" иде поглед на распоред поља. Табла рулета делује као табела бројева, а заправо је списак опклада са већ познатом исплатом. Сваки број, линија и угао значе другу опкладу, а улог на граници између два броја није случајан већ засебна опклада. Ко прочита таблу пре игре, зна шта улаже и колико може да очекује.
Правила у казину одређују доњи и горњи улог за поље и за окретај. Недозвољене опкладе не постоје као такве у смислу забрањених бројева, али крупије ипак неће прихватити улог након објаве да су улози затворени, ни улог изнад границе стола. Границе стоје на самом столу. Жетони се постављају прецизно на поље или ивицу, јер положај улога одређује врсту опкладе. Када није јасно шта је играч хтео, крупије пита пре окретаја. Како се поставља опклада на рулету и какве врсте опклада постоје, стоји поред табле за рулет.
Корнер, то јест угаона опклада, обухвата четири броја који се срећу у углу и исплаћује се осам напрема један. Табела исплата на рулету је једнака на сваком европском столу: један број тридесет пет, два броја седамнаест, ред од три једанаест, двоструки ред пет, колона и туцет два, а свака спољна опклада на половину табеле исплаћује улог једном. Исплата је увек нешто мања од поштене, и управо та разлика је предност куће.
Унутрашње опкладе стоје на бројевима: појединачан број, пар суседних, ред са три броја, четири броја у квадрату или два спојена реда. Што је бројева мање, исплата је виша, а шанса мања. Унутрашње опкладе на рулету стога доносе крупне добитке ређе, док улог на појединачан број добија тек једном у тридесет седам окретаја европског точка. Најмањи улог на унутрашњем пољу обично је мањи него за спољне, јер се у једној рунди може поставити много жетона.
Могу, и то је најчешћи начин игре: један већи улог напољу и неколико мањих на бројевима, у оквиру новца одвојеног за сесију.
Унутрашње стоје на самим бројевима и плаћају много а ретко, док спољне, попут боје, туцета и колоне, покривају велик део точка и плаћају мало.
Губе све, и црвено и црно заједно, осим ако сто нема посебно правило за нулу.
Опкладе које се изговарају крупијеу уместо да се ставе на таблу, као суседи нуле, трећина точка и сирочад; покривају делове точка.
Не мења: свака исплата је нешто мања од фер исплате, а та разлика остаје предност куће на сваком пољу табле.
Положај жетона одређује опкладу, па када није јасно шта је играч хтео, крупије пита пре окретаја, а не после.