Tema "samoisključenje" počinje od granica. Kockanje ostaje igra sve dok ima jasnih granica: koliko novca, koliko sati i koliko često. Kada granice počnu da popuštaju bez odluke, to je već rani znak da igra dobija mesto u životu. Samoisključenje, ograničenja uplate i stručna pomoć postoje upravo za tu tačku, dok zavisnost od kockanja može da se leči kao i svaka druga.
Samoisključenje je ozbiljnija mera: korisnik sam zahteva da mu nalog bude zaključan na izabrani period. Tokom tog perioda uplate nisu moguće, igre nema, a priređivač ne sme da nudi ponude. Samoisključenje se ne ukida na zahtev pre isteka roka, i u tome je njegova vrednost. Kod ovlašćenih priređivača samoisključenje se podnosi preko podrške, dok pojedini imaju i trajno gašenje naloga. Ko ima nalog na više sajtova, mora da ga podnese kod svakog.
Kako se uspešno leči zavisnost od kockanja? Odgovor zavisi od njene dubine. Početak je razgovor sa lekarom, psihologom ili stručnim savetnikom. Terapija uključuje razgovore o okidačima, rad na navikama i kontrolu novca. Grupe za podršku olakšavaju, jer čovek vidi da nije jedini. Porodica često preuzima kontrolu novca u prvim mesecima. Terapija lekovima ponekad ima mesto kod pratećih tegoba, kao što je depresija. Oporavak nije pravolinijski: recidiv je moguć, i tada vredi se opet javiti stručnjaku. Osećaj krivice samo odmaže oporavku.
Kako prepoznati kockara među bliskim ljudima? Signali retko stižu odjednom: pozajmice bez jasnog razloga, skrivanje računa i telefona, nervoza kada igra stane. Tipičan znak je i jurenje gubitka: nakon gubitka sledi nova uplata. Izgovori o novcu i izostancima takođe su čest signal. Isti znaci često se prepoznaju i kod sebe. Razgovor pomaže više od prebacivanja, jer osećaj stida obično drži zavisnost u tajnosti. Pomoć je lakša ako se stvar imenuje rano.
Odmah pri otvaranju naloga, dok je odluka mirna, a ne posle gubitka.
Igrač traži zabranu igre na određeno vreme; zahtev treba podneti kod svakog priređivača posebno.
Čim igra počne da brine vas ili bližnje. Pauza se bira pre nego što problem postane veći.
Lekaru, psihologu ili savetovalištu za zavisnosti, i to bez odlaganja.
Granice ostaju najjednostavnija zaštita, dok pomoć pomaže najviše kada stigne rano. Oglasi ne određuju tekst o granicama i pomoći; da li i kada potražiti pomoć odlučuje sam čitalac, a stručnjak pomaže u tome.