Питање "Када делити пар у blackjacku?" тражи кратак преглед руке. Blackjack се игра против дилера, никако против осталих играча за истим столом: побеђује рука која приђе ближе граници од двадесет један, а да је не пређе. Свака рука траје кратко и прати исти низ одлука. Ко разуме смисао сваке одлуке, игра сталоженије и брже види где се губи новац. Правила стола, а не срећа, одређују колико једна рука кошта.
Нерешено у blackjacku настаје када дилер и играч имају једнак збир, и тада се улог враћа играчу. Пет карата у blackjacku не побеђује аутоматски за казинским столом; правило о пет карата без преласка важи само у неким кућним и електронским варијантама. Да ли је blackjack исто што и игра двадесет један? У сродству су, али друштвена игра двадесет један позната из друштвених партија нема исте исплате ни обавезе дилера као blackjack у сали.
Када дуплирати улог у blackjacku? Обично код збира девет, десет или једанаест, када је дилерова отворена карта слаба. Кад дуплира, играч удвостручује улог и добија тачно још једну карту. Када делити пар у blackjacku, исто тако пише у табели основне стратегије: асови и осмице деле се скоро увек, а пар десетки готово никад. Након дељења свака рука игра се посебно, свака са својим улогом. Дуплирање након поделе пара важи само на неким столовима.
Једанаест док збир остаје до двадесет један, а један чим би рука прешла; таква рука се зове мека и не пропада од једне карте.
Одлуке по основној стратегији траже пажњу у свакој руци, а уморан играч лакше одступи од табеле и тако плати више него што игра иначе кошта.
Најбољи потез за сваки збир: уз низак збир вуче се готово увек, од дванаест до шеснаест одлучује дилерова карта, а од седамнаест се стаје.
Основна стратегија спушта предност куће на мали део, али је не брише, па појединачна рука зависи од среће, а унапред задат улог држи трошак у границама.
Ас уз карту вредности десет у прве две карте обично се плаћа три према два; уз исплату шест према пет предност куће расте.